May 09, 2017

“Pametni" insulin napravljen je tako da se vezuje za krvni protein - albumin, istog trenutka kada se ubrizga u telo

AMERIČKI naučnici sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu kreirali su insulin koji funkcioniše po principima pametne tehnologije i mogao bi radikalno da promeni načine lečenja dijabetesa tipa 1.

Insulin, koji bi se davao jednom dnevno, pa čak i jednom nedeljno, kružio bi kroz organizam do trenutka kada bi bilo neophodno da se aktivira.

Umesto ponavljanih merenja nivoa šećera i nekoliko injekcija tokom dana, samo jedna injekcija pametnog insulina mogla bi da reši zdravstvene probleme dijabetičara.

Pametni insulin proizveden je u laboratoriji Instituta za tehnologiju u Masačusetsu. Doktor Deni Ču, vođa istraživačke grupe, kaže kako im je glavni cilj da život obolelih bude lakši i sigurniji.

Razvijeno je nekoliko različitih tipova "pametnog" insulina, ali svi deluju na isti način. Aktivira ih povišen nivo šećera u krvi, a prestaju da deluju kad se on snizi.

Pokaže li se efikasnim kod ljudi, to bi moglo da reši najveći problem obolelih od dijabetesa tipa 1 - kako postići normalnu koncentraciju glukoze u krvi i kako je kontrolisati.

Osim visoke količine šećera u krvi, koja dugoročno štetno deluje na organizam, pacijenti često zbog previše insulina padaju u hipoglikemiju, odnosno imaju prenizak šećer. "Pametni" insulin eliminiše i pojavu hipoglikemija, što se potvrdilo na dosadašnjim testovima na miševima.

Naučnici ističu da će u narednih dve do pet godina biti neophodno sprovesti detaljna istraživanja i klinička testiranja, kako bi se utvrdilo da li je lek apsolutno bezbedan po zdravlje.

Iako naučnici ovo istraživanje najavljuju kao revoluciju u lečenju dijabetesa, britanski doktor Ričard Eliot ističe da slede dugogodišnja istraživanja i klinička ispitivanja. Tek nakon njih znaće se da li se ovaj lek može sigurno i efikasno koristiti u lečenju dijabetesa kod ljudi.

Doktor Deni Ču kaže da sa ovim tipom insulina pacijenti neće morati da strahuju da li su ga ubrizgali previše, jer će se insulin aktivirati samo onda kada nivo šećera u krvi skoči ili padne ispod granica normale, i zaustaviće se kada se nivo glukoze normalizuje.

Dijabetes tipa 1 uglavnom se javlja još u detinjstvu. To je autoimuna bolest i nastaje jer ćelije pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode, ili uopšte ne proizvode insulin. Bez beta ćelija, šećer u krvi nekontrolisano raste ili se smanjuje, zbog čega pacijenti stalno moraju da ga mere i kontrolišu, i ubrizgavaju insulin injekcijom nekoliko puta dnevno.

Međutim, ako se ubrizga previše insulina, nivo šećera u krvi može naglo da padne, što vodi u hipoglikemiju, ozbiljno stanje zbog kojeg oko 10 odsto dijabetičara u svetu umre.

S druge strane, ako se uzme premalo insulina, šećer u krvi ostaje na visokom nivou ili čak raste, što, opet, dovodi do niza zdravstvenih komplikacija poput slepila i oštećenja nerava.

- U teoriji, sa ovim izumom, izbegle bi se sve ove komplikacije - kaže dr Ču.

Novi insulin napravljen je tako da se vezuje za krvni protein - albumin, onog trenutka kada se ubrizga u telo. To praktično znači da je automatski uskladišten u rezervoar, odakle se oslobađa onda kada nivo šećera u krvi skoči do kritične granice.

"Pametni" insulin, nazvan Ins-PBA-F, napravljen je od modifikovanog prirodnog insulina. On sadrži derivate dugodelujućeg insulina sa hemijskim ostatkom, i na kraju dodatom fenilboronskom kiselinom (PBA). U normalnim uslovima Ins-PBA-F se vezuje za serumski protein (albumin) koji cirkuliše u krvotoku. Kada nivo šećera u krvi skoči, glukoza se vezuje za PBA, koji deluje kao okidač koji oslobađa Ins-PBA-F.

- S obzirom na to da je novi insulin modifikacija prirodnog hormona, insulina, bezbedan je za svakodnevnu upotrebu - smatra dr Ču.

U studiji, objavljenoj u Proceedings of the National Academies of Science, miševima dijabetičarima davana je jedna injekcija "pametnog" insulina dnevno. Insulin je bio u cirkulaciji 10 sati, i aktivirao se samo onda kada bi nivo šećera u krvi počeo da raste. Pokazalo se da se nivo glukoze nakon terapije normalizovao kao kod miševa koji nisu oboleli od dijabetesa.

Da bi kreirali novi insulin koji reaguje na skok glukoze, istraživači su najpre otkrili takozvani hidrofobični molekul, koji je deo lanca molekula masnoće. On pomaže insulinu da cirkuliše duže vreme u krvi, iako istraživači još nisu utvrdili zašto je to tako.

Istraživači su kreirali četiri varijante "pametnog" insulina, i svaki od njih sadrži PBA molekule sa različitom hemijskom modifikacijom, kao što su atomi fluora i azota.

Da bi uporedili svaki od tipova insulina, istraživači su izmerili kako se šećer u krvi miševa ponaša kada se ubrizga svaka od varijanti novostvorenog insulina. Zaključili su da insulin koji sadrži PBA sa fluorom najbolje deluje: kod miševa koji su primili ovu vrstu insulina šećer u krvi je najbrže počeo da opada.

Naučnici planiraju da novi insulin testiraju na drugim životinjama i istovremeno rade na kombinovanju novih hemijskih jedinjenja koja bi bila možda još efikasnija od ovih.

Stručni tim se nada da će terapija početi da se testira na ljudima za dve do pet godina. Doktor Ričard Eliot, iz udruženja dijabetičara Velike Britanije, kaže da ovo otkriće ima potencijal da u budućnosti umnogome olakša svakodnevicu dijabetičara. Plaši se, međutim, da će klinička ispitivanja, sve do uključivanja u redovnu terapiju, dugo trajati.

October 01, 2016

U moru aparata koje nam danas nude razni proizvođači predstavljen je Abbot FreeStyle Libre. Donosimo više o tome.

Nabavkom Libre aparata dobijate start paket, koji se sastoji iz čitača i 2 senzora.

U kutiji sa čitačem dobijate: čitač, adapter, usb kabal i uputstvo (na slici žuta kutijica u sredini)

U kutiji sa senzorom dobijate: senzor, aplikator, alkoholnu maramicu (na slici žuta kutijica levo)

SENZOR

je tezak 5 gr(veličine mentalnog novčića od 20 din), očitava vrednosti šećera od 2,2 do 27,8 mmoL/L, traje 14 dana. Senzor je vodootporan, možete se tuširati, kupati i plivati sa njim, u vodi može biti do 30 minuta.

ČITAČ

je težak 65gr, veličine 95x60x16mm, koristi litijumsku punjivu bateriju, baterija traje 7 dana(normalne upotrebe),lako se puni potrebno mu je 3 sata da bi bila puna baterija, nije vodootporan (može takođe da se koristi kao aparat za merenje šećera i ketona u krvi uz odgovarajuće tračice).Čitač se koristi za očitavanje rezultata i čuva 90 dana vrednosti šećera i sve beleške koje uneste vezano za hranu, insulin i aktivnosti. Ove informacije vam mogu pomoći da bolje razumete kako ove radnje utiču na vaš šećer Jednostavan je za upotrebu. Strelice trenda se pojavljuju na displeju pored vrednosti šećera koje pokazuju u datom trenutku u kom pravcu će se kretati šećer:

šećer rapidno raste (više od 0,1 mmol/L u minuti)
šećer raste (između 0,06 i 0,1 mmol/L u minuti)
šećer se menja sporo (manje od 0,06 mmol/L u minuti)
šećer pada (između 0,06 i 0,1 mmol/L u minuti)
šećer brzo pada (više od 0,1 mmol/L u minuti)

Možete da skinete softver sa www.FreeeStyleLibre.com i da na vašem kompjuteru čuvate sve vaše rezultate.

POSTAVLJANJE SENZORA

Senzor se može postaviti samo na ruku u predelu nadlaktice(treba povesti računa da se na mestu apliciranja ne nalazi mladež, ožiljak ili bilo kakvo oštećenje kože). Pre apliciranja obrisati predeo nadlaktice alkoholnom maramicom(koju dobijete uz senor). Senzor se postavlja na gornji zadnji deo ruke i nosi se 14 dana. Nije bolno i izuzetno je lako da se postavi.

Otvoriti senzor(skinuti foliju) otvoriti aplikator(odvrnuti poklopac). Aplikator ubaciti u kutijicu sa senzorom (treba poravnati oznaku na senzoru i aplikatoru, kao što možete videti na slici)

pritisnuti da se spoje(treba da se čuje „klik“). Kada podignete aplikator videćete da je senzor u aplikatoru i da se vidi iglica(senzor je tada spreman za postavljanje)

Prislonite apliaktor na željeno mesto na nadlaktici, pritisnuti poklopac aplikatora malo jače(postavljanje senzora nije bolno). Ukloniti aplikator od senzora i rukom proveriti da li dobro zalepljen.

Nakon postavljanja prislonite čitač senzoru(najdalje može biti udaljen 4 cm) da bi ga registrovao. Na displeju čitača će vam se poajviti 60 min., što znači da će nakon sat vremena senzor početi da očitava vaše vrednosti.

August 25, 2016

Smrtonosni dijabetes je u "nezaustavljivom maršu"  Broj odraslih osoba sa dijabetesom sada je četiri puta veći nego 1980. godine, objavila je u aprilu 2016. god. Svetska zdravsvena organizacija.

Procenjuje se da se broj odraslih ljudi starijih od 35 godina, koji žive sa dijabetesom učetvorostručio, saopštila je SZO, pozivajući ljude na hitnu promenu loših navika u ishrani i povećanje fizičke aktivnosti.

"Globalno, procenjuje se da je kod 422 miliona odraslih 2014. godine dijagnostikovan dijabetes, dok ih je 1980. bilo 108 miliona", izjavila je zdravstvena agencija pri Ujedinjenim nacijama.

Bolest je direktno uzrokovala 1,5 miliona smrtnih slučajeva u 2012. godini, ali povišen nivo glukoze u krvi je uzrok dodatnih 2,2 miliona smrtnih slučajeva te godine, navodi se u izveštaju.

SZO napominje da je u širenju ovog oboljenja ključni faktor povećanje konzumiranja slatkih pića, prenosi AFP.

August 24, 2016

Rezultati istraživanja iz 2014. godine govore u prilog činjenici da u svetu živi 422 miliona ljudi koji boluju od dijabetesa, a većina je primorana da ubrizgava insulinske injekcije. Stručnjaci iz ove oblasti rade intenzivno na patetiranju insulinske pilule koja bi bolesnike trajno rešila bolova koje trpe prilikom ubrizgavanja injekcija.

Insulinska pilula bi uskoro trebalo da postane realnost. Postoje dva tipa šećerne bolesti koja je prouzrokovana visokom koncentracijom šećera u krvi koja direktno prouzrokuje oštećenje organa koje može biti fatalno. Godišnje od posledica dijabetesa umre 3.7 miliona ljudi na celom svetu.

Prvi tip dijabetesa je autoimuni poremećaj koji se javlja u ranom periodu života (detinjstvu), dok drugi tip bolesti se uglavnom dijagnostifikuje u odrasloj dobi i u tesnoj vezi je sa viškom kilograma i nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

Svi kojima je dijagnostifikovan prvi tip dijabetesa moraju da ubrizguju insulinske injekcije na dnevnoj bazi, dok oni sa stečenim dijabetesom promenom načina života i lekovima mogu da regulišu nivo šećera u krvi, mada i oni u nekim slučajevima koriste injekcije insulina, piše Dejli mejl.

Nove pilule bi trebalo da uspešno rasporede insulin po organizmu, što bi ubrizgavanje učinilo nepotrebnim. One bi sadržale prirodne molekule lipida koji pripadaju gradivnim mastima.

July 15, 2016

Revolucionarna terapija dijabetesa pacijentovim vlastitim matičnim ćelijama, koju su osmislili stručnjaci sa Harvarda, već je prozvana “najvećim otkrićem u medicini poslije antibiotika”.
Posljedice svega bi mogle da budu kraj svakodnevim injekcijama insulina, a smrtonosne komplikacije koje sa sobom nosi šećerna bolest, kao što su sljepilo, otkazivanje bubrega, moždani i srčani udar – postaće samo dio istorije.
Terapija, čija osnova je stvaranje ćelija koje proizvode insulin iz matičnih ćelija, opisuje se kao “fenomenalno dostignuće koje će imati nesagledivi značaj u istoriji borbe protiv dijabetesa”.
Tim istraživača sa Harvarda je ranije objavio da je napravio “džinovski korak” u potrazi za lijekom za dijabetes tipa jedan.
Na čelu tima naučnika sa Harvarda je Dag Melton, čije dvoje djece imaju dijabetes. On je prije nekoliko godina obećao svojoj djeci da će pronaći način da ih izliječi i izgleda da je u tome uspio. On je “natjerao” ćelije kože da se “pretvore” u ćelije koje proizvode insulin, a prvi laboratorijski testovi pokazali su se potpuno uspješnim.

​– Sada smo samo jedan korak od cilja. Pokazao sam da je ovo moguće, sad sam pun energije – rekao je Melton, komentarišući svoj rad.
Najavio je da će ispitivanja na ljudima početi već za nekoliko godina, a njegov kolega sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) rekao je da će “posljedice ovog otkrića, ukoliko se bude dokazalo da ono funkcioniše, biti jednake kao što su bile posljedice početka upotrebe antibiotika”.

July 10, 2016

Robot Charlie umije govoriti i plesati i podučava dijete kako izračunati podatke koji mu mogu spasiti život. Charlie je plod suradnje znanstvenika, inženjera i profesora iz Nizozemske, Italije, Njemačke i Velike Britanije i uskoro bi trebao postati nerazdvojni pratitelj djece oboljele od dijabetesa tipa 1.

"Što moraš učiniti ako se osjećaj hipo?" pita mehaničkim glasom mali crveno-bijeli robot dječaka Rubena koji je već sa sedam godina sposoban izmjeriti razinu glukoze u krvi zahvaljujući svom novom prijatelju, robotu Charliju. 

Robot koji umije i govoriti i plesati podučava dijete kako izračunati podatke koji mu mogu spasiti život.

U Nizozemskoj se svake godine dijagnosticira 6000 mladih s dijabetesom, a najmanje jedno dijete umre zbog te bolesti.

"Bolesno dijete i njegova obitelj misle na dijabetes svakih deset ili petnaest minuta", objašnjava Gert Jan van der Burg, pedijatar u bolnici Gelderse Vallei u Edeu u Nizozemskoj. 

Rođendanska zakuska, odlazak u restoran brze hrane, sportska aktivnost ili partija videoigrice mogu brzo poremetiti razinu šećera u krvi u djeteta oboljelog od dijabetesa. Roditelji, pa i sama djeca, moraju u tom slučaju brzo odlučiti, izmjeriti, izračunati injekciju inzulina i razinu šećera u krvi. Greška u doziranju može izazvati znojenje, vrtoglavice ili promjene ponašanje, čak i komu.

Dosad je 40 djece imalo prigodu raditi s novim prijateljem Charlijem u okviru testiranja robota u Nizozemskoj, što je prva etapa u četverogodišnjem projektu koji se financira sredstvima Europske unije. Testiranja se osim u Nizozemskoj obavljaju i u Italiji. 

Robot osmišljen kao trener djeci od 7 do 14 godina, ima oči u obliku pikula i umjesto ušiju zvučnike, a od djece traži da odgovaraju s "točno" ili "netočno" na pitanja koja im postavlja pomoću tableta.

Charlijevi izumitelji vodili su se pri dizajniranju idejom da "stvore lik koji će pomoći djeci da se suoče s bolešću, naučiti ih što je dijabetes te kakvi su učinci sporta i hrane koju uzimaju na bolest", kaže Mark Neerincx, znanstvenik s tehničkog sveučilišta u Delftu. 

Službenog naziva "osobni asistent za zdrav način života", projekt stoji četiri milijuna eura i na njemu zajedno rade Nizozemska organizacija za istraživanje primijenjenih znanosti te srodne ustanove u Italii i Njemačkoj,  FCSR odnosno DFKI, te sveučilište u Delftu i Imperial College iz Londona.

Suočena s "teškim teretom" dijabetesa, djeca mogu robotu slobodno povjeriti svoje osjećaje i iskustva.

"Charlie je drag, pita me da mu pričam o sebi", kaže Sofiye Boyuksimske (10), kojoj je prije dvije godine dijagnosticiran dijabetes.