Gestacioni dijabetes je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom trudnoće i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Iako je prolazan, ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2.

Gestacioni dijabetes se javlja u 2-5% svih trudnoća. Iako je ovo prolazna bolest koja se uspešno leči, kod nelečenog oblika mogu se javiti problemi sa plodom (makrozomija, fetalne malforacije i kongenitalne srčane mane). U svakom slučaju, trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična, i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku porođaja.

​

Simptomi

Većina žena ne uoči nikakve znakova poremećaja i trudnica se iznenadi kada se na kontroli otkrije da ga ima. Mali broj žena ipak uspe da uoči simptome: povećana žeđ, mokrenje, glad...

​

Koje trudnice imaju predispozicije ?

Povećan rizik od razvitka gestacijskog dijabetesa imaju žene koje su ga imale u prethodnoj trudnoći, zatim one koje su gojazne, imaju u porodici rođake sa šećernom bolesti ili su se mnogo ugojile u ovoj trudnoći. Isto tako, rizik je povećan kod žena koje su u prvoj trudnoći imale veliku bebu, preko 4000 gr, koje su i same bile velike bebe, imaju povećan krvni pritisak, imale su nekoliko pobačaja u prethodnim trudnoćama ili su imale intrauterinu smrt bebe u kasnoj trudnoći.

​

Kako sprečiti ?

Preporuka za dijagnostiku ovog poremećaja je da se kod svih žena rutinski kontroliše šećer u krvi, od prve kontrole kod lekara, a da se između 24. i 28. nedelje uradi test opterećenja glukozom, da bi se videlo kakav je odgovor organizma na njega. Kod onih žena koje imaju ranije navedene faktore rizika za razvijanje ovog poremećaja, test opterećenja glukozom se radi i ranije.

​

Kako se radi test opterećenja glukozom?

Prethodno veče ne bi trebalo jesti ništa slatko, niti doručkovati na dan kada se test izvodi. U jutro testa se izvadi krv, nakon čega se popije čaša vode u kojoj se nalazi razmućena određena količina šećera, a potom se krv vadi na jedan sat, na dva sata i na tri te se određuje nivo šećera u krvi.

​

Šta će biti kada se otkrije i kakve mogu biti komplikacije?

Dijeta koja se preporučuje u slučajevima gestacijskog dijabetesa je siromašna ugljenim hidratima.

Kod velike većine žena sa gestacijskim dijabetesom, uz adekvatnu dijetu i kontrole nema nikakvih opasnosti ni po trudnicu ni po bebu. Međutim, kod žena kod kojih ne može da se reguliše nivo šećera dijetom i fizičkom aktivnošću, uvodi se insulin, da bi se izbegle komplikacije trudnoće. Ultrazvučni pregledi radiće se češće nego inače kako bi se pratilo stanje bebe i količine plodove vode. Dijeta koja se preporučuje u slučajevima gestacijskog dijabetesa je siromašna ugljenim hidratima, a savetuje se redovna, umerena fizička aktivnost, uz redovne kontrole šećera u krvi. Komplikacije trudnoće u kojoj je došlo do razvijanja gestacijskog dijabetesa obuhvataju razvitak visokog pritiska kod majke, veliku porođajnu težinu bebe koja može da komplikuje porođaj, povećanje količine plodove vode koja može da dovede do prevremenih kontrakcija i sledstvenog prevremenog porođaja i nastanka hipoglikemije (niskog nivoa šećera u krvi) bebe posle porođaja.